Dođe nekada, niotkuda, sa Marsa, ili možda pre sa Venere, topli osmeh.

Savršena pozno letnja noć na Jadranu. Pozno letnja a miriše na more pred prve prve nalete vreline, julske. Na Jadranu kojem se kao dete obradovoh dok se spuštah kroz poslednje krivine u Risan.

Saturnov danak i doba filigranskog brušenja ličnosti.

Sitna srča iluzija razbijenih u paramparčad.

Odjednom više nismo pod imperativom ideala.

Ni zahteva.